Radno pravo u uslovima tranzicije
U organizaciji Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Kragujevcu i Jugoslovenskog udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje održan je 7. maja 2003. godine na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, naučni skup "RADNO PRAVO U USLOVIMA TRANZICIJE" u znak sećanja na preminule profesore Pravnog fakulteta u Kragujevcu - dr Teofila Popovića i dr Aleksandra Nikolića.
Na skupu je prezentovano 24 referata. Autori referata su profesori univerziteta, sudije Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije, radnici Zavoda za tržište rada, kao i službenici Ministarstava. Objavljen je zbornik radova koji obuhvata sve referate saopštene na skupu.
Referati koji su prezentovani na skupu:
Akademik Prof. dr Vlajko Brajić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
"Odredbe zakona o održivom zaposlenju i otkazu"
Prof. dr Slavko Carić, redovni profesor i prof. dr Vuksan Lakićević, vanredni profesor Privredne akademije u Novom Sadu
"Neka aktuelna pitanja prestanka radnog odnosa"
Prof. dr Branislav Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
"Čovek, sistem, rad i radni moral u našim uslovima"
Prof. dr Nevenka Bačanin, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
"Odnos upravnog i radnog prava u našem pravnom sistemu u uslovima tranzicije"
Prof. dr Borivoje Šunderić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
"Pravo i sigurnost (socijalna)"
Prof. dr Predrag Jovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu
"Odgovornost zaposlenog kroz postupak otkaza ugovora o radu"
Prof. dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu
"Tendencije u razvoju socijalnog osiguranja"
Prof. dr Radoje Brković, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
"Pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa s posebnim osvrtom na zemlje članice EU"
Prof. dr Branko Lubarda, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
"Sloboda sindikalnog udruživanja - univerzalni i evropski standardi"
Prof. dr Miroslava Ivanjac, redovni profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu
"Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva o zaštiti na radu sa aktima MOR-a i EU"
Prof. dr Željko Mirjanić, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Banja Luci
"Specifičnosti regulisanja radnih odnosa u Republici Srpskoj"
Dr Čedomir Bogićević, sudija Vrhovnog suda Crne Gore
"Industrijska demokratija i socijalna pravda"
Doc. dr Senad Jašarević, docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu
"Reforma penzijskog sistema"
Doc. dr Živko Kulić, docent na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta u Beogradu
"Tipologija ličnosti i zasnivanje radnog odnosa"
Doc. dr Dragan Bataveljić, docent Pravnog fakulteta u Kragujevcu
"Pravo na rad u ustavima bivših jugoslovenskih zemalja
Doc. dr Branko Mihailović, docent Pravnog fakulteta u Podgorici
"Koncepcija poreskih olakšica kao jedan od oblika - formi većeg zapošljavanja u savremenim tržišnim uslovima privređivanja Republike Crne Gore"
Mr Goran Obradović, asistent Pravnog fakulteta u Nišu
"Prinudni rad u međunarodnom i uporednom radnom pravu"
Vesna Simović, stipendista saradnik na Pravnom fakultetu u Podgorici
"Pretpostavke za zakoniti otkaz ugovora o radu u pozitivnom zakonodavstvu"
Borislav Čolić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji
"Efikasnost zaštite prava zaposlenih pred državnim organima
Zoran Radulović, predsednik Saveza omladinskih i studentskih zadruga Republike Srbije
"Pravo na penzijski staž članova omladinskih i studentskih zadruga - neka pitanja primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije"
Paraskeva Mihajlović, diplomirani pravnik iz Beograda
"Prava zaposlenih po otvaranju stečajnog postupka"
Prvoslav Spasić, diplomirani pravnik, direktor Službe za zapošljavanje u Požarevcu
"Pravilo lex specialis derogat legi generali u radnom zakonodavstvu u Republici Srbiji"
Adem Ramičević, advokat, sekretar Skupštine opštine Tutin
"Prestanak radnog odnosa zaposlenog u državnom organu"
ZAKLjUČCI SA SKUPA:
1. Kod prestanka radnog odnosa potrebno je da se na adekvatan način utvrdi da li postoje opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu. Tek ako zaposlenje nije održivo postoje opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu. Potrebno je da se u zakonu i drugim propisima jasnije formulišu odredbe o pravima i obavezama zaposlenih i pravima i obavezama poslodavca, kao i da se istovremeno pristupi novom i jasnom formulisanju odredbi.
2. Socijalna sigurnost se jedino može ostvariti u zajednici. Ona pretpostavlja slobodu, i to kako slobodu u negativnom tako i slobodu u pozitivnom smislu. Pojedinac se može osećati slobodnim jedino ako njegova sloboda istovremeno znači i slobodu drugih. Socijalna sigurnost je cilj čijem ostvarivanju je podređena delatnost pojedinca, društvenih grupa i države.
3. Pitanje upozorenja u otkaznom postupku nije do kraja regulisano Zakonom o radu. Zaposleni bi trebalo da bude upozoren pisanim putem. Upozorenjem se ukazuje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i u njemu treba navesti podatke o vremenu, mestu izvršenja povrede, o postojanju krivice itd. Ipak, ono ne bi smelo da ima funkciju pukog obaveštavanja zaposlenog da je kriv za izvršenu povredu radne obaveze i da će dobiti otkaz ugovora o radu.
4. Evolucija socijalnog osiguranja usmerava se u funkciji suprotnih kretanja, od kojih ga jedne udaljavaju od njegovih tradicionalnih tehnika, dok ga druge ponovo sigurno vode ka samom njegovom izvoru. Evolucija potreba i ideja će zahtevati i proširenu koncepciju u domenu socijalne akcije i solidarnosti, kao njegova dva konstitutivna elementa.
5. Kod pravnog osnova za zasnivanje radnog odnosa ne treba puno menjati, već treba vršiti nužne konzervatorne radnje da bi ostalo kako jeste. Ugovor o radu je nezaobilazan pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa kod nas i u zemljama članicama Evropske Unije. Pitanje pravnog osnova za zasnivanje radnog odnosa je podjednako važno i za radnika i za poslodavca, jer se njime garantuje pravna i socijalna sigurnost, koje predstavljaju nezaobilazne ustanove svake pravne države.
6. U pogledu zaštite na radu naše zakonodavstvo nije usaglašeno sa svim konvencijama MOR-a koje su ratifikovane, a ni sa direktivama Evropske Unije. Na to utiču još uvek nedovršena svojinska transformacija i neuspostavljeni tržišni odnosi. U Republici Srbiji su u toku aktivnosti na donošenju Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, čije donošenje će predstavljati značajan korak ka evropskim integracijama i stvaranju savremenog i efikasnog sistema zaštite na radu.
7. U Republici Srpskoj razvoj radnih odnosa je neizvestan u uslovima tranzicije kao procesa promene pravnog i društvenog sistema. Problem deklarativnosti radnog zakonodavstva, koje se nedovoljno ili nepravilno ostvaruje pokazuje da je promena radnih odnosa u uslovima tranzicije bliža početku nego kraju.
8. Neophodno je uvesti posebne sudske institucije – radne sudove i sudove socijalnog osiguranja, što je standard zapadne civilizacije, jer jedino ti sudovi mogu adekvatno rešavati sporove koji proističu iz socijalnog partnerstva i radničke borbe. Potrebno je omogućiti slobodu sindikalnog pluralizma i utvrditi radnim zakonodavstvom kriterijume reprezentativnosti sindikata, kako na nivou preduzeća, tako i na granskom, odnosno, nacionalnom nivou.
9. Stanje u oblasti penzija je u svetu i kod nas zabrinjavajuće. U reformi penzijskog sistema treba se koristiti iskustvima drugih zemalja, jer su u protivnom moguća lutanja i zloupotrebe. Tu cenu naša oslabljena ekonomija ne bi mogla da podnese bez ozbiljnih socijalnih problema.
10. Posebnu pažnju treba posvetiti edukaciji kadrova. Takva pažnja se naročito očekuje od naučne i stručne javnosti, poslodavačkih asocijacija i pojedinih medija.
11. Uvođenje prava na sticanje dela penzijskog staža u korist lica koja preko omladinskih ili studentskih zadruga obavljaju privremene i povremene poslove je pozitivna novina u našem pravnom sistemu, pogotovu što je u praksi bilo slučajeva da pojedinci neprimereno dugo rade preko zadruga bez ostvarivanja penzijskog staža. Pozitivnost ove novine će se izgubiti ako država ne reši socijalne probleme lica preko 26 godina i mlađih koja nisu na školovanju, jer neće izdržati konkurenciju lica do 26 godina i koja su na školovanju čiji je rad manje opterećen dažbinama i koji je privilegovan na tržištu.