U susret novim pravnim rešenjima

U organizaciji Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Kragujevcu 26. januara 2006. godine, održan je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu naučno-stručni skup "U susret novim pravnim rešenjima".

Na Skupu je prezentovano 5 referata. Autori referata su profesori Pravnog fakulteta iz Kragujevca. Objavljen je zbornik radova "U susret novim pravnim rešenjima" koji obuhvata sve referate saopštene na skupu.

Referati koji su prezentovani na skupu:

Prof. dr Radovan Vukadinović, redovni profesor

"Neka pitanja primene Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe"

Prof. dr Božin Vlašković, redovni profesor

"O patentima"

Prof. dr Sveto Purić, redovni profesor

"Protekcionistička ekonomska politika"

Prof. dr Miodrag Mićović, redovni profesor

"Klauzula sukoba interesa i zabrane konkurencije"

Prof. dr Milena Petrović, vanredni profesor

"O arbitražnom sporazumu i zastarelosti potraživanja"

ZAKLjUČCI SA SKUPA

Na Naučnom skupu koji je pod naslovom "U susret novim pravnim rešenjima" održan 26. 01. 2006. godine na Pravnom fakultetu u Kragujevcu zaključeno je sledeće:

1. Iako je nastao iz unutrašnje prakse, ugovor o međunarodnoj prodaji robe je zbog niza specifičnosti zahtevao pravno regulisanje ne samo propisima unutrašnjeg nacionalnog prava, već i propisima međunarodnog karaktera. U praktičnom smislu je potreba za regulisanjem ovog ugovora izvorima međunarodnog karaktera opravdana željom da se jednoobraznim pravilima olakša i ubrza međunarodna trgovina koja se odvija upravo realizovanjem ugovora o međunarodnoj prodaji robe. Problemi i otvorena pitanja, međutim nastaju zbog toga što jednoobrazna pravila podrazumevaju ili nalaženje zajedničkih pravila koja su poznata u nacionalnim pravima, ili nametanje novih pravila. U Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, čija su rešenja bile predmet ovog rada, korišćen je i jedan i drugi pristup. U radu je pokazano da su, i pored svih napora za jednoobraznim rešenjima, neka rešenja i dalje ostala različita. Ovakva rešenja sama po sebi mogu predstavljati izvor pravne nesigurnosti, o čemu moraju voditi računa učesnici u pravnom prometu

2. Istaknuta je potreba angažovanja stručnjaka različitih profila, pre svega pravnika i inžinjera u cilju poboljšavanja inovacionih procesa u privrednim organizacijama.

3. Umesto protekcionističkih mera, mere za saniranje deficita treba tražiti u restruktuiranju  realnog  sektora  privrede,  privlačenju  stranih direktnih investicija i podizanju produktivnosti. Za Srbiju je naročito važno da shvati da mora da se suoči sa realnošću i njenim mogućnostima. Srbija je tržište male apsorpcione moći, pa se tim pre treba lišiti zabluda o neiskorišćenim proizvodnim kapacitetima. kao npr. u automobilskoj industriji. Neophodno je pronaći nove programe i izgraditi nove kapacitete sa novim tehnologijama koji će pružiti mogućnost da se konkuriše na svetskom tržištu.

4. Obaveza za članove (organa) društva, kao i za zaposlene, da se ponašaju lojalno prema društvu Zakon o privrednim društvima pravno uobličava kroz klauzule: klauzulu zabrane konkurencije i klauzulu konfliktnosti interesa. Za ove klauzule je karakteristično da imaju široko dejstvo (određena lica ne mogu da budu angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti ili da zaključuju pravne poslove sa društvom, ako za to nemaju odobrenje), uz određena ograničenja koja proističu iz zakona (dejstvo klauzule zabrane konkurencije je limitirano predmetno, vremenski i prostorno) ili iz akta koji donosi odgovarajući privredni subjekt (društvo može na autonomnoj osnovi da utvrdi vrstu, mesto i način obavljanja poslova koji ne predstavljaju zabranu konkurencije privrednom društvu).

5. Potreba za detaljnijom analizom nadležnosti suda i arbitraže za rešavanje sporova iz međunarodnih transakcija je i aktuelna i konkretna. Razlog je jednostavan. Trenutno Zastava vodi oko 20 sporova iz međunarodnih poslovnih transakcija u koje je stupila. Rešavanje ove vrste sporova je novina ne samo za pravne zastupnike Zastave već i sudije Trgovinskog suda koji se u dosadašnjoj praksi nisu često susretali sa primenom Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Ukazana je prednost arbitražnog rešavanja ove vrste sporova u odnosu na sud. I s tim u vezi posebno na značaj arbitražnog sporazuma kao akta kojim se uspostavlja nadležništvo arbitraže. S druge strane zbog konkretnih problema ukazano je na merodavno pravo po kome treba ceniti zastarelost potraživanja iz ugovornih odnosa.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•